Аутомобилски електронски контролни систем је језгро "мозака" и "нервни систем" модерног аутомобила. Кроз координисан рад различитих сензора, електронских управљачких јединица (ЕЦУ), актуатора и комуникационих мрежа, постиже се прецизна контрола перформанси возила, безбедности и удобности.
Сензори се понашају као „чулни органи“ аутомобила, одговорни за{0}}праћење статуса возила у реалном времену и намера возача, као што су температура, притисак, брзина, број обртаја, положај педале и угао волана. ЕЦУ, као „мозак“ система, прима сигнале од сензора и врши прорачуне, анализе и одлуке на основу унапред постављених стратегија и алгоритама управљања. Актуатори су „руке и ноге“ система, које примају контролне команде од ЕЦУ-а и претварају их у физичке радње као што су убризгавање горива, паљење, ротација мотора или отварање и затварање вентила. Комуникационе мреже, као што су ЦАН магистрала, ЛИН магистрала и аутомобилски Етхернет, чине „нервни систем“ који повезује различите ЕЦУ-ове, омогућавајући ефикасну и поуздану размену података између система.
This system generally adopts a closed-loop control principle of "perception -> decision ->извршење." Узимајући за пример контролу односа ваздуха{1}}горива у мотору, сензор кисеоника детектује садржај кисеоника у издувном гасу. ЕЦУ обавља-прорачуне на основу овог сигнала, на крају одржава стехиометријски однос ваздуха-горива контролишући количину убризгавања горива у затвореном{5} процесу управљања бризгаљкама.
Са развојем аутомобилске интелигенције, повезивања и електрификације, аутомобилска електронска и електрична архитектура еволуира од традиционалне дистрибуиране архитектуре ка домен{0}}централизованој и унакрсној{1} интеграцији домена, континуирано повећавајући комплексност и интеграцију система.
